Da li je sve uvek onako kako izgleda? U tudjim očima sve je lako, idealno, ide bez problema…ali. Realnost je sasvim drugačija, pa i put koji je ekipa maratona prevalila od Banja Luke do Sarajeva, u dužini od oko 200 kilometara, ali za nešto više od 4 sata vožnje. Prema Travniku jedan deo puta ne samo što nema asfaltnu podlogu, i to u dužini oko 20km, već je bilo pitanje da li tuda uopšte neko i prolazi. Put je vodio do vrha planine Majevice (1491m), okolo su razrušene kuće, šuma gusta, ne bi bilo iznenadjenja da je u takvom krajoliku medved izašao da vidi ko mu remeti mir kada tuda retko ko zalazi.  Posle 20-tak kilometara nedodjije,stado ovaca, mora da ima i čobanin. Upitan da li je to put za Travnik, vrlo ljubazno reče da jeste, verovatno se čudeći otkuda ovi ljudi u kombiju ovde, kada tuda retko prolaze i oni što izvlače drva iz šume. Jedan deo je protekao u lepom pejzažu i blagoj visoravni, i onda je počeo spust niz planinu, a dole….bolje i da se ne gleda. Serpentine i gusta magla potrajaše skoro do grada poznatog po svojoj hronici koju napisa naš Nobelovac. Odatle prema Kiseljaku gde je startna pozicija. Dobar deo jutra već je prošao kada se oglasio startni pištolj i Nikolićevo osvajanje etape prema Sarajevu. Preko Ilidže ulaz se u zapadni deo grada, gde je ekipu dočekao Mr. Azur Kuduzović – tiflopedagog, u Centru za slepu i slabovidu decu i omladinu, i sproveo ih do ovog zdanja gde će odmoriti do sutra kada ih čeka put za nešto manje od punih 100km, i start do Mostara. Inače Nikolićev dolazak u CZSD je namenski, upravo što je i njegova misija da se pomogne ovoj deci i uputio poziv da posete centar ,,Iskra,, u Kragujevcu, koji će se opremiti donacijama sa ovog poduhvata.

Ruta 49. dana Maratona za Ginisa